Абдулла Авлоний
Абдулла Авлоний (1878, Ташкент - 1934) был выдающимся педагогом, поэтом, драматургом, журналистом и общественным деятелем движения джадидов. Выходец из скромной семьи, он учился в традиционных школах, также работая чернорабочим. В 1904 году он открыл школу усули джадида в Мирабаде и вскоре стал активно заниматься издательской деятельностью, основав такие газеты, как Шухрат , Осиё , Турон , и внося вклад в Садойи Туркистон . Он был соучредителем общества Турон и его театра, способствуя культурному возрождению. Авлоний написал влиятельные учебники, такие как Биринчи муаллим , Иккинчи муаллим и Туркий Гулистон ёхуд ахлок . Он также создавал драмы и переводил пьесы, способствуя развитию современной узбекской литературы и театра. После 1917 года он вступил в Коммунистическую партию, занимал различные официальные должности и продолжал преподавать в высших учебных заведениях. Его литературное наследие включало поэзию, сатиру и педагогические работы. Авлоний умер 25 августа 1934 года.
(1878 — 1934)
Болалиги. 1878 г. 12-июлда Тошкентдаги «Мерганча» махалласида туг'илган. Бобоси Мирне'матбой асли qo'qonlik o'qchi-йойчилардан эди.
Малумоти. 7 йошдан Окчидаги эски мактабда Акрамхон домлада савод чикарди. 1890 г. — йили шу махалладаги медресага отди. Сонг Шайхонтохурдаги Абдумаликбой медресе муллы Умара Оксунда о'киди. 1891 Йилдан бошлаб, факат киш кунларида о'киб, бошка фасларда мардикор ишлаган. Бинокорликни органган, г'ишт куиш, сувокчилик, печкачилик, дурадгорлик ишлари билан шуг'улланган.
Фаолияти. 1904 — йили Мирободда усули джадид мактаби очади. 1907 – йили оз ховлисида «Шухрат» газетасини чикара бошлади. 10-сони чикиб бекилиб, редакция асбоб-ашйолари, ког'озлар ва материаллар хаммаси мусодара килинган. Шундан Кейин у Бектемирова Номига Рухсат Олиб «Осийо» газетасини чикара бошлади. Нашриёт Авлонийнинг уйида (Сапёрная, 26) джойлашган еди.
1914 – 1915 – йиллари адвокат Убайдулла Ходжаев билан «Садой Туркистон» газетасида хамкорлик килади. Gazetadagi she'r va maqolalarning ko'pi u Avloniy tomonidan yozilgan. «Садой Туркистон» включает 66-сонный чикиб, моддий ахволнинг йомонлигидан йопилган.
1904 – 1905 – йиллари хам иджодий, хам амалий иш билан кызгин шугулланди. 1909 г. - йили «Джамияти хаирия»ни очди ва болараннинг о'киб билим олиши учун пул йиг'иб, мактабларга таркатади. Бу хакда хатто Оренбургдаги «Вакт» газети йозиб чикди.
1913 год — оксирида тошкентлик машхур джадид обучение ташаббуси билан «Турон» джамияти майдонга келди. U ham ta'sischilaridan biri edi. Джамият косида театр труппаси тузилади. Труппа сахналаштирган биринчи асар Бехбудийнинг «Падаркуш» драмаси болди. Театр ишида таникли татар режиссёри Заки Боязидский, машхур озарбойджон санъаткори Сидкий Рухилло билан хамкорлик килади. Спектакларини Заки Боязидский сахнага койган. Сидкий Рухилло в 1916 году – авлонийнинг таклифи билан Тошкентга келади ва «Лайли ва Меджнун» спектаклини койяди. Меджнун ролини Сидкий Рухиллонинг о'зи о'инайди.
1914 год — 26-декабрида «Туркистон» номи билан Фергана водийси бойлаб сафарга чикди, бир катор шахарларда гастрольда болди. Кокон (7 января 1915 г.), Наманган (21–24 января), Ош (29 января) да спектаклар койган.
1915 г. — йили махалла халки домламиз «театрчи болди», «масхарабоз болди», деб уни мактабдан кувиб, Миробод махалласидаги бошлангъич мактабни йопган, хукуматдан хам тазыиклар боълиб турган. Шуларга карамай у «Нашриёт», «Мактаб» каби ширкатлар тузишда бош-кош болган. Максади Туркистон йшларин сийосий джихатдан бирлаштириш ва инкилобга тайёрлаш бо'лган. Ушбу джамиятларнинг иштирокчилари Мунавваркори, Тавалло, Низомиддин Ходжаев, Убайдулло Ходжа, он же Саидазимбоевлар Туркистоннинг машхур кишилари эди.
Февраль 1917 г. voqealaridan keyin «Яшасин халк джумхурияти!» Сиори остида «Турон» газеты Чикарди. Gazeta o'z maqsadini «Musulmonlar orasida ko'p yillardan beri davom o'lan umumg'a zo'rlik, bid'at odatlarni bitirmak, kelajakda bo'ladurg'on jumhuriy idoraga xalqni tayyorlamoq», deb e'lon qildi. 2-сонида Мирмухсиннинг бир маколаси атрофида джанжал чикади. Muharrirni vazifasidan chetlatadilar, ulamolar matbaa egalarining uylariga vakillar yuborib, «agarda siz Avloniy gastasin matbaangizga bosangiz, o'lsangiz, sizga janoza o'qutmasmiz», deb qo'rqitib, gasetani yakkalab qo'yadilar. Авлоний Тифлисдаги «Мулла Насриддин» матбаасидан харф ва харф терувчи олиб келади. Лекин газетани босишга йол берилмайди ва у газетадан кетишга майбур болади.
1917-йили Тошкентда «Окитувчилар союза» ва бошка бир неча рабочий союзар ташкил килади. Мактаб иши, халк орасида ма'рифат таркатиш Авлонийнинг 1917-йилгача болган фаолиятининг бош йоналишини ташкил килди. U bu bu yo'lda katta fidoyilik ko'rsatdi. Шоирнинг Мирободда катта кийинчиликлар билан очган мактаби бутун Тошкентда доврук козонди. Лекин иш ог'ир кечди. Мустамлакачилик сийосатини ог'ишмай амальга осириб борайотган о'лка ма'муриати мактаб масаласида каттик турди. Har bir yangi usuldagi maktabning o'qituvchilarigina emas, o'quvchilarning ham kimligi, ayniqsa, dastur va darsliklar hamda ularning mualliflari qat'i nazorat qilindi. Авлоний шаксий архивида сакланиб колган Сырдарьинская вилоят халк мактаблари нозирининг 1914-йил 19 февраля 538-хамда 24-майдаги 1118-ракамли талабномалари (чамаси, бундай худжатлар хар йили то'лдириб борилган) шундан дарак беради.
1908 — йили Авлонийнинг Мирободдаги мактаби йопильди. Бунинг битта сабабини тарджимаи холида шундай йозади: «Мактабимда йер, одамлар, тог-тошлар, дарио, осмон хакинда сухбатлар отказмокка харакат килганимни Миробод джохил кишилари билишиб, мени кофир болдинг деб, мактабимни йопдилар…».
1909 — йили Дегрез махалласида яна мактаб очади. Дарс Бериш Джарайонида Очилайотган Янги Усулдаги Мактаблар Учун Хар Джихатдан Кулай Болган Ко'Плаб Дарсликлар Яратиш Зарурият Борлигини Билдиради.
1917 год 6 июня «Эски шахар озик-овкат комиссиии азоси», 20 ноября эса «Русиянинг бошка вилоят ва губернияларига Сырдарьинский вилоятидан юбориладиган эн заур озик-овкат махсулотларини ушлаб голиш ва Эски шахар oziq-ovqat komitetiga ma'lum qilish huquqi bilan nazorat etuvchi vakil” qilib tayinlandi.
1917 – йили муаллимлар о'ртасида сийосий ишлар олиб борувчи «О'китувчилар союзи»ни тузган. Шу йили 31 июня – 3 августа кунлари Козонда болади. Сабаби 1-августда Козонда Бутунрусия мусулмон o'qituvchilarining 2-с'езди очилган ва Авлоний унга вакил эди.
1918 год – эса Коммунистическая партия сафига а'зо бо'либ киради. Олька советига сайланади. Ташкентская партия ташкилоти, шахар иджроия комитетида масул вазифаларда ишлади. Газета «Улуг Туркистон» за 1918 год сонларидан бирида босилган расмий хабардан авлонийнинг о'ша йили Эски шахар иджройя комитета раиси лавозимида ишлагани ма'лум бо'лади. 17 – 29 декабря бо'либ отган Туркистон Коммунистическая партия 2-х выездов уни Марказий Комитета а'зо килиб сайлади. 1919 год – апрелида Туркистон Марказий Иджроия Комитета сайланди. «Иштирокиюн» газетасини юзага чикарувчи хаммухаррири бо'либ ишлади.
1919-й июнида Авлоний РСФСР хукуматининг топшириг'и билан Афганистонга боради. 1919 год — 28 сентября 1920 год — 20 июля Хиротда бош консул бо'либ туради. Афганское сафари ундаги большевиклар хукуматига болган шубхани кучайтириб юборади. О'зларини хакикатчи деб джар солган рус большевикларининг собик чор генералларидан мутлако голишмаслигига ишонади.
1920-йили сог'лиг'и йомонлашгани туфайли Афганистондан чакириб олинади ва Тюркбюронинг маданият бо'лимига бошлик килиб тайинланади. У шу йиллари «Касабачилик харакати» журнал мухаррири, «Кызыл байрок» газетининг Тахрир хайати а'зоси сифатида иш олиб боради.
1921 — Йилдан Маориф Сохасига Отади. О'ша йили Тошкентдаги о'лка билим юртида, 1923 г. - йили Тошкент хотин-кызлар билим юртида мудир, 1924 г. - йили харбий мактабда о'китувчилик килади.
1925 – 1930 – йиллари Орта Осийо Коммунистический университет (САКУ), Орта Осийо Кишлок хо'жалиги мактабида (САВКСХШ) дарс беради. Педагогический факультет Университета Осийо Давлата (SAGU) для профессоров кафедры, так что они должны быть готовы.
Ильмий-адабий мероси. Дастлабки ше'рларини 1894-йилдан бошлаб йозган. Лекин улар йетиб кельмаган. «Адабиет йоксуд миллий ше'рлар» номли 4 кисмдан иборат ше'рий то'пламлари 1909 – 1917 гг. оралиг'ида алохида-алохида бир неча маротаба нашр килинган. Ше'рларини «Хиджрон» таксаллуси билан э'лон килган. Maqolalarini esa «Мулла Абдулла», «Авлоний», «Абдулла Авлоний» nomlari bilan bostirdi. Ko'p ishlatgan laqablaridan biri «Indamas» bo'lgan.
Театр учун «Адвокатлик осонми?!», «Пинак», «Биз ва сиз», «Икки севги», «Португалия инкилоби», каби драмалар йозди. «Котили Карима», «Уй тарбиясининг бир шакли», «Сиёнаткор оиласи», «Бадбакст келин», «Хор-хур», «Джахолат», «О'ликлар» каби сахна асарларини татарча, озарбойджончадан таржима кылди. Буларнинг хеч кайси оз даврида босилган эмас.
1909 – 1917-йиллари мактаб болалари учун «Биринчи муаллим», «Иккинчи муаллим», «Туркий гулистон йоксуд ашлок», «Мактаб гулистони» сингари дарсликлари, «Адабиет йоксуд миллий шерлар» то'плами бир неча бор гайта босилиб чикди ва Туркистоннинг иуда ко'п янги усул мактаблари учун qo'llanma bo'lib xizmat etdi.
1910-йили «Мухтасар тарикси анбийо ва тарикси» азарининг биринчи нашири амальга оширилган.
Октябрь инкилобидан кейин йозган ва совет матбуотида босилган о'нтача ше'ри ва бир нехта хикоя хамда маколалари ма'лум бо'лган. 60-йилларда унинг о'ша йиллари йозилган ко'п ко'лёзма ше'рлари борлиги ма'лум бо'лди.
Шаксий архивида «Португалия инкилоби» номли бир драматик асари бор. 5 парда 10 коринишли бу асарни фодзия (трагедия) деб атаса-да, мазмунига кора у кахрамонлик драмасига якин. Кольозма муковасига «1921 год, 23 января йозилди», деб коилган. Асар 1920-йиллари сахнага койилган. 1924 год – йили нашрга тайёрланган.
Qo'lyozmalari orasida «Ikki sevgi» deb nomlangan tugallanmagan pesa bor. Икки пардалик фодзия шаклида мо'лджалланган бу драма 1908 года или туркиада бо'либ отган йош турклар инкилобига баг'ишланган.
1917 – илдан кейин бирорта хам адабий-бадиий китоб йоки то'плами босилмаган «Набиль», «Индамас», «Шухрат», «Тангрикули», «Сурайё», «Чол», «Аб», «Чегабой», «Абдулхак» каби имзолар билан газета-журналларда, айникса, «Муштум»да ko'plab hajviy she'rlar, kulgi hikoyalar bostirib turdi. Миртемир «Йош ленинчи» газети кошидаги машгулотларда Абдулла Авлоний тез-тез иштирок этиб турганини йозади.
1933-йил 7-синф учун хрестоматия тузиб, нашр еттирди. 20–30-летние узбеки адиблари хамда рус, Европа адабийотининг катор вакиллари хакида биография малумотлар киритилган, уларнинг машхур асарларидан намуналар берилган эди.
Оиласи. Бобоси Мирне'матбой асли кувчилик окчи-йойчилардан, отаси Миравлон он же майда хунармандлик – то'кувчилик билан шуг'улланган. Пионбозорда (хозирги Навои театра майдони), Ярмарка бозорида (хозирги Санъат музеи атрофи) бо'з ва чит билан савдо киларди. Отаси 1900-йылда вафот этган. Онасининг исми Фотима бо'лган.
1900-йылда тошкентлик савдогар бир хонадоннинг Саломацон деган кызыга уиланади.
О'лими. 1934 г., 25 августа, вафот этди.